Žarišta koja bi srušila Evropu: Od Ukrajine do Škotske

Пошто су се житељи Велике Британије прошле године одлучили за излазак из ЕУ, референдум бирачима у Француској је обећала и Марин Ле Пен, лидерка Националног фронта. Конфликт у Украјини је привремено замрзнут, Македонија већ две године нема функционалну владу, док се у Турској још пребројавају ухапшени после неуспелог војног удара. Уз све то, Немци у септембру излазе на биралишта и судбина канцеларке Ангеле Меркел могла би да одреди и будућност читаве Европе.

Украјина – Рат ниског интезитета________ Највећа војно-политичка криза тренутно у европи свакако се везује за Украјину. Још од 2014. године када је Русија после референдума припојила Крим, а Донбас и Луганск, одлучили да се отцепе од власти у Кијеву, која је потпала под утицај десничара, на истоку земље траје рат ниског интезитета. Мировни споразум постигнут у Минску поштује се тек толико што се не пуца из свих врста оружја. Почетком ове године сукоби су интезивирани и жртава је све више. ЕУ и даље званично подржава председника Петра Порошенка и јединствену Украјину, док расте број држава чланица које све глансије захтевају да се Русији укину санкције. Од почетка сукоба коме секрај не назире погинуло је 10.000 људи, 30.000 је рањено, а скоро 2,5 милиона људи је расељено.

Ердоган – Султан са Босфора__________ Као гром из ведра неба одјекнула је вест о покушају војног пуча у Турској 15. јула прошле године. У покушају преврата погинуло је око 350 особа, док је око 2.000 рањено. Одмазда председника Реџепа Тајипа Ердогана, коме је функцију, а по свему судећи и главу на раменима спасао Владимир Путин, председник Русије, упозоривши га шта се спрема, уследила је веома брзо. Ухапшено је скоро 16.000 људи, док је 49.000 запослених у државним службама суспендовано. Истовремено, затворене су три новинске агенције, 16 ТВ станица, 23 радио станице, 45 дневих листова и 15 магазина. Ердоган је покренуо и процедуру да се у парламенту изгласају нова и знатно већа овлашћења за председника. Кец у рукаву у партији покера, коју султан са Босфора игра против Европске уније представљају стотине хиљада избеглица за које тврди да ће им широм отворити врата уколико од ЕУ не добија финансијску помоћ и политичку подршку за улазак у Унију.

Македонија – Подељена земља без владе__________ Две пуне године траје политичка криза у Македонији, а ни недавни парламентарни избори нису допринели њеном смиривању. Скандал око прислушкивања опозиције и новинара кулминирао је у пролеће прошле године када су данима десетине хиљада грађана у свим већим градовима протестовали тражећи одлазак премијера Николе Груевског с власти. Званични Брисел се држао по страни подржавајући ненасилне протест и тврдећи да је неопходан договор власти и опозиције. Договор о формирању техничке владе је постигнут у септембру, а децембарски избори нису ништа променили. Разлика између владајуће ВМРО-ДПМНЕ Груевског и коалиције око СДСМ Зорана Заева је једва пар хиљада гласова и ниједна страна нема већину за формирање владе.

Румунија – Смена власти па протести_________ Иако је на децембарским изборима левичарска Социјалдемократска странка (ПСД) убедљиво победила, освојивши 46 одсто гласова, политичка бонаца није дуго трајала. Недавна уредба владе којом се ублажава закон о корупцији извео је на стотине хиљада људи на улице Букурешта, Темишвара и других већих градова. Протести који су подсетили на рушење диктатора Чаушескуа трају већ данима иако је влада поништила уредбу. Против уредбе се изјаснила и Европска унија, док грађани не одустају од захтева да владајућа коалиција оде са власти. У случају пада владе, превремени избори би могли дапродубе кризу.

Француска – Врело пролеће у најави_________ Француски председнички избори заказани су за 23. април, а у случају потребе, други круг ће бити одржан две недеље касније, 7. маја. Актуелни председник Франсоа Оланд је одлучио да се не кандидује отварајући пут неизвесној борби између конзервативца Франсое Фијона, левичара Емануела Макрона и десничарке Марин Ле Пен из Националног фронта. Све осим Фијонове победе изазваће земљотрес у Француској која годинама уназад са немачком кроји судбину ЕУ. Марин Ле Пен је већ најавила да ће у случају победе организовати референдум о остаку у ЕУ.

Немачка – Кључни избори за Меркелову_________ Парламентарни избори у Немачкој заказани су за 24. септембар. Од њиховог исхода не зависи само судбина канцеларке Ангеле Меркел већ и читавог континента. Упркос жестоким критикама због политике отворених врата према имигрантима Меркелова је најавила да ће се кандидовати за четврти мандат. Највећи изазов за Меркелову коју од милоште зову мајка биће Алтернатива за Немачку, десничарска странка која је ушла у парламенте неколико савезних држава после локалних избора. Последња истраживања јавог мњења показују да је популарност Ангеле Меркел само од почетка 2017. године пала за четири процента.

Холандија – Десничар пред вратима__________ Парламентарни избори у Холандији заказани су 15. март и на њима се очекује убедљива победа ГертаВилдерса, десничара и исламофоба, који је већ најавио одржавање референдума о изласку земље из ЕУ. Вилдерс је познат по томе што је на телевизији јавно показивао карикатуре пророка Мухамеда истичући да „слобода говора увек мора да надвлада насиље и тероризам“. Избори ће бити прилика и да се десница огледа у окршају са толеранцијом. Наиме, први пут у историји на изборима у Холандији ће учествовати и једна мигрантска партија, партија Денк (Мисли), коју су основала двојица посланика турског порекла.

Шкотска – Могућ нови референдум Премијерка Шкотске Никола Стерџон поново је упозорила на могућност одржавања новог референдума о независности Шкотске.__________ До референдума би дошло ако британски лидери буду спровели радикалан разлаз с ЕУ. На конференцији Шкотске националне партије (СНП) у Глазгову премијерка је обећала да ће предузети мере да Шкотска задржи приступ јединственом тржишту ЕУ, чак и ако га Британија напусти. Шкотски гласачи су на референдуму о независности 2014. са 55,3 одсто гласова одлучили да Шкотска остане део Уједињеног Краљевства, међутим одлука Британаца на референдуму да напусте ЕУ поново је отворила питање будућности Шкотске.

Шкотска – Могућ нови референдум_________ Премијерка Шкотске Никола Стерџон поново је упозорила на могућност одржавања новог референдума о независности Шкотске. До референдума би дошло ако британски лидери буду спровели радикалан разлаз с ЕУ. На конференцији Шкотске националне партије (СНП) у Глазгову премијерка је обећала да ће предузети мере да Шкотска задржи приступ јединственом тржишту ЕУ, чак и ако га Британија напусти. Шкотски гласачи су на референдуму о независности 2014. са 55,3 одсто гласова одлучили да Шкотска остане део Уједињеног Краљевства, међутим одлука Британаца на референдуму да напусте ЕУ поново је отворила питање будућности Шкотске.

Шпанија – Сепаратизам у Каталонији и Баскији_________ Европа би већ у септембру могла да добије нову независну државу – Каталонију! Парламент ове шпанске покрајине са7,5 милиона становника најавио је одржавање референдума о независности са или без сагласности владе у Мадриду. У 2017. ће независност ући у фазу након које више нема повратка због демократске одлуке грађана. Наш задатак је да се припремимо све за тај тренутак – рекао је председник Каталоније Карлес Пуџемон. Истовремено незавосност од Мадрида траже и сепаратисти у Баскији. Парламент Баскије је пре десет година прихватио „План Ибареч“, према којој би Баскија успоставила слободни савез са Шпанијом, с правом на самоодредење, по узору на статус Порторика у односу на САД и Квебек у Канади.

Северна Ирска – Уједињење са матиц-ом_________ Брегзит је пробудио и наде сепаратиста у Северној Ирској. Шин Фејн, политичко крило ИРА, затражило је спровођење референдума за уједињење Северне Ирске и Ирске. – Гласање за излазак у контексту гласања за остајање у ЕУ у Северној Ирској мора значити референдум о Ирском јединству – наведено је у саопштењу. У Северној Ирској је, иначе, глас за останак у ЕУ однео прилично убедљиву победу, јер је око 440.000 људи гласало за останак, а око 350.000 за напуштање. – Британска влада је после брегзита изгубила мандат да заступа Северну Ирску – рекао је Деклан Керни, преседавајући сепаратистичке партије.